U srpskom jeziku postoji nekoliko pojmova koji se često poistovećuju sa pojmom Zmaj. To su: Ala, Aždaja i Lamija.
Da li su Zmaj, Ala, Aždaja i Lamija zaista sinonimi ili su to različite vrste mitoloških nemani?
Da li su Zmaj, Ala, Aždaja i Lamija zaista sinonimi ili su to različite vrste mitoloških nemani?
Njihova leksička analiza izgleda ovako:
-Zmaj – je reč praslovenskog porekla. Nekada je postojala leksička veza između reči zmaj i zmija, ali se ona vremenom izgubila. Zmaj je strogi čuvar, ali, češće, sibol zla i demonskih težnji. Kao demonski simbol poistovećen je sa zmijom.
- Ala i Aždaja (hala i aždaha)- potiču iz turskog jezika.
Aždaja (aždaha, haždaja) – od turskog ejderha, ejdeha - ogromna neman koja proždire ljude. Koren reči je persijskog porekla: ežderha, eždeha, ežder – zmijoliko biće sa nogama, krilima i jednom ili više glava. Sinonimi koji se sreću su ažder, eždelije, ežder.
Ala (hala) – je slična aždaji, sa naglašenijom duhovnom silom. Neman koja može da leti, kontroliše oblake i navodi grad na letinu (po narodnoj književnosti).
- Lamija (lamia, lamja, lamnja) – starogrčkog porekla, označava ženskog demona, po liku ružnu staricu, koja se pred svetom pokazuje kao lepa devojka; sisa krv muškaraca i hrani se njihovim srcima.
Iz ove analize se vidi da je Zmaj izvorna slovenska reč, dok su ostale tri preuzete iz drugih kultura sa kojima su slovenski narodi dolazili u dodir.
Ale i Aždaje su na Balkansko poluostrvo stigle sa turskim osvajačima. Iako se ovi pojmovi u svom izvornom obliku prevode na engleski jezik isto kao i reč zmaj - dragon, u srpskoj kulturi su doživele metamorfozu. Dugim boravkom Osmanlija na Balkanskom poluostrvu došlo je do neminovnog mešanja kultura, pa su se tako Ale i Aždaje razvile u hibridnu vrstu koja je po svojim osobinama počela da se razlikuje od svojih izvornih oblika. Tako su se u srpskoj narodnoj književnosti izdvojile dve vrste nemani: prva (izvorna) Zmaj i druga (preuzeta i hibridizovana) koja se naziva Alom ili Aždajom, kao sinonimima za istu mitološku vrstu.
Nešto slično se dogodilo i sa Lamijom. U srpskoj narodnoj književnosti ona je predstavljena kao nema, često krilata i višeglava koja po svojim osobinama (ružnoći, proždrljivošću, zlobi, nemilosrdnosti) ne predstavlja posebnu vrstu, već samo drugi naziv za aždaju i alu. U narodnim pričama sa juga Srbije (okolina Vranja i Leskovca) ne upotrebljava se reč aždaja već isključivo Lamanja.
Na osnovu svega rečenog, odgovor na pitanje sa početka teksta mogao bi da glasi ovako:
-Zmaj – je reč praslovenskog porekla. Nekada je postojala leksička veza između reči zmaj i zmija, ali se ona vremenom izgubila. Zmaj je strogi čuvar, ali, češće, sibol zla i demonskih težnji. Kao demonski simbol poistovećen je sa zmijom.
- Ala i Aždaja (hala i aždaha)- potiču iz turskog jezika.
Aždaja (aždaha, haždaja) – od turskog ejderha, ejdeha - ogromna neman koja proždire ljude. Koren reči je persijskog porekla: ežderha, eždeha, ežder – zmijoliko biće sa nogama, krilima i jednom ili više glava. Sinonimi koji se sreću su ažder, eždelije, ežder.
Ala (hala) – je slična aždaji, sa naglašenijom duhovnom silom. Neman koja može da leti, kontroliše oblake i navodi grad na letinu (po narodnoj književnosti).
- Lamija (lamia, lamja, lamnja) – starogrčkog porekla, označava ženskog demona, po liku ružnu staricu, koja se pred svetom pokazuje kao lepa devojka; sisa krv muškaraca i hrani se njihovim srcima.
Iz ove analize se vidi da je Zmaj izvorna slovenska reč, dok su ostale tri preuzete iz drugih kultura sa kojima su slovenski narodi dolazili u dodir.
Ale i Aždaje su na Balkansko poluostrvo stigle sa turskim osvajačima. Iako se ovi pojmovi u svom izvornom obliku prevode na engleski jezik isto kao i reč zmaj - dragon, u srpskoj kulturi su doživele metamorfozu. Dugim boravkom Osmanlija na Balkanskom poluostrvu došlo je do neminovnog mešanja kultura, pa su se tako Ale i Aždaje razvile u hibridnu vrstu koja je po svojim osobinama počela da se razlikuje od svojih izvornih oblika. Tako su se u srpskoj narodnoj književnosti izdvojile dve vrste nemani: prva (izvorna) Zmaj i druga (preuzeta i hibridizovana) koja se naziva Alom ili Aždajom, kao sinonimima za istu mitološku vrstu.
Nešto slično se dogodilo i sa Lamijom. U srpskoj narodnoj književnosti ona je predstavljena kao nema, često krilata i višeglava koja po svojim osobinama (ružnoći, proždrljivošću, zlobi, nemilosrdnosti) ne predstavlja posebnu vrstu, već samo drugi naziv za aždaju i alu. U narodnim pričama sa juga Srbije (okolina Vranja i Leskovca) ne upotrebljava se reč aždaja već isključivo Lamanja.
Na osnovu svega rečenog, odgovor na pitanje sa početka teksta mogao bi da glasi ovako:
Zmaj, Ala, Aždaja i Lamija su termini koji se odnose na dve mitološke vrste zastupljene u srpskoj kulturi:
1. Zmaj – izvorna slovenska neman
2. Ala, Aždaja, Lamija/lamanja – preuzeti (neslovenski) termini kojima se naziva jedna modifikovana/izvedena vrsta nemani
Ovakav zaključak se ipak, vrlo često, ne naslućuje u većini leksikografskih dela. Tako, na primer, u „Leksikonu stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije stoji sledeća definicija pojma:
- aždaja (tur. Ejderha)- zmaj, ala, neman, čudovište
Mislim da ovakve pojave ne govore direktno protiv teze o različitosti ovih vrsta, već su pre posledica njihovog površnog posmatranja. Za njihovo pravilno diferenciranje potrebna je detaljna analiza srpske narodne književnosti i predanja.
Slična evolucija pojmova vezanih za ovu mitološku vrstu desila se kod većine slovenskih naroda. Nakon velike seobe naroda, leksička oblast koja je imenovala fenomene poput zmajeva i drugih nemani doživela je metamorfozu. Tako su se latnski pojmovi kao što su draco, serpens, anguis i drugi sinonimi ukrstili sa leksičkim pojmovima naroda koji su, pre seobe, bili na periferiji antičke zajednice. Kod nekih slovenskih naroda, koji su bili pod uticajem zapadnog rimskog carstva, latinski pojmovi su potpuno istisnuli domaće. Tako je reč zmaj zamenjena latinskom rečju draco (npr. Česi koriste reči drak ili bad). Bugari, Rusi i Slovenci i dalje koriste reč sličnu zmaju, dok je kod južnih slovena, kao što je već pomenuto, došlo i do preuzimanja pojmova turskih osvajača koji su evoluirali u nove pojmove.
Ovde je važno naglasiti da su predstava o zmajevima u srpskoj narodnoj književnosti i odnos Srba prema njima unikatni u odnosu na predstavu i stav koji su prema ovim mitološkim bićima imali ostali evropski narodi. Više o tome u sledećem postu: „Zmajevi u srpskoj kulturi“.
2. Ala, Aždaja, Lamija/lamanja – preuzeti (neslovenski) termini kojima se naziva jedna modifikovana/izvedena vrsta nemani
Ovakav zaključak se ipak, vrlo često, ne naslućuje u većini leksikografskih dela. Tako, na primer, u „Leksikonu stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije stoji sledeća definicija pojma:
- aždaja (tur. Ejderha)- zmaj, ala, neman, čudovište
Mislim da ovakve pojave ne govore direktno protiv teze o različitosti ovih vrsta, već su pre posledica njihovog površnog posmatranja. Za njihovo pravilno diferenciranje potrebna je detaljna analiza srpske narodne književnosti i predanja.
Slična evolucija pojmova vezanih za ovu mitološku vrstu desila se kod većine slovenskih naroda. Nakon velike seobe naroda, leksička oblast koja je imenovala fenomene poput zmajeva i drugih nemani doživela je metamorfozu. Tako su se latnski pojmovi kao što su draco, serpens, anguis i drugi sinonimi ukrstili sa leksičkim pojmovima naroda koji su, pre seobe, bili na periferiji antičke zajednice. Kod nekih slovenskih naroda, koji su bili pod uticajem zapadnog rimskog carstva, latinski pojmovi su potpuno istisnuli domaće. Tako je reč zmaj zamenjena latinskom rečju draco (npr. Česi koriste reči drak ili bad). Bugari, Rusi i Slovenci i dalje koriste reč sličnu zmaju, dok je kod južnih slovena, kao što je već pomenuto, došlo i do preuzimanja pojmova turskih osvajača koji su evoluirali u nove pojmove.
Ovde je važno naglasiti da su predstava o zmajevima u srpskoj narodnoj književnosti i odnos Srba prema njima unikatni u odnosu na predstavu i stav koji su prema ovim mitološkim bićima imali ostali evropski narodi. Više o tome u sledećem postu: „Zmajevi u srpskoj kulturi“.
