U prvom postu iz oblasti mitologije „Zmajevi u srpskom jeziku“ pokušao sam da krenem od samog početka i razjasnim leksičko poreklo i tumačenje termina zmaj, aždaja, ala i lamija u srpskoj mitologiji.
Ukratko: Zmaj je reč praslovenskog porekla i označava iskonsko mitsko biće slovenskog predanja, čiji je naziv kod nekih slovenskih naroda tokom vremena potisnut od strane latinskih termina. Ala, aždaja i lamija, koje se često poistovećuju sa zmajem, stigle su na Balkan sa turcima i ovde se razvile u novu, hibridnu vrstu nemani (jedinstvenu vrstu, pomenuti termini su sinonimi). Tako u srpskoj mitologiji, sa jedne strane, imamo zmaja, kao deo tradicionalne slovenske mitologije, a sa druge alu, aždaju/aždahu ili lamiju, kao „stečenu“ vrstu nemani, nastalu tokom istorije pod uticajem drugih kultura.
U ovom postu će biti reči o pojedinačnim karakteristikama ovih vrsta i specifičnom odnosu koji Srbi imaju prema zmajevima.
Narodna predanja su se najčešće prenosila kroz pesmu, pa su u tom obliku ostala sačuvana i do današnjih dana. Zato sam smatrao da je najbolji način za utvrđivanje osobina zmajva i aždaja, ala i lamija kroz analizu predanja sačuvanih u epskim pesmama. Kao bazom za ovu analizu, poslužio sam se Indeksom motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Branislava Krstić i delom Petra Đurića: Zmajevi i druge nemani, koje mi je bilo od pomoći i pri sastavljanju prvog posta. U ovom izvoru naišao sam na sledeće osobine koje se mogu pripisati pomenutim mitološkim vrstama.
Osobine Aždaja, Lamija i Ala („Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena“, B. Krstić):
Aždaja:
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva neko drvo, cvet ili plod i nikome ne da da ih ubere
· Ima više glava
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj
Lamija:
· Proždire decu
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva drvo
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj
· Višeglava
· Kada joj Svetac ili junak otseku sve tri glave iz njih poteku tri reke: sa žitom, mlekom i vinom
· U obliku devojke mami junaka
· Goni roblje
Ala:
· Ljudožder
· Uništava letinu
· Čuva drvo, cvet ili plod
· Neda oblaku da izađe iz mora, pa tri godine ne pada kiša
· Iz tri odsečenih glava teku tri reke: od žita, mleka i vina
· Otima devojku od svatova
· Rastura sabor
· Ubijaju je: junak, Svetac, vila, konj ili dete
· Uzima obličje devojke da bi mamila junake
Navedene karakteristike ala, aždaja i lamija, prikazane u brojnim narodnim pesmama, najbolje potvrđuju teoriju da je, bez obzira na njihovo originalno poreklo, ovde reč o jednoj te istoj mitološkoj vrsti nemani. Interesantno je primetiti da negativan prikaz zmajeva, na koji nailazimo u zapadnoj kulturi i mitologiji (dragon = demon, neprijatelj čoveka i protivnik hrišćanstva), odgovara opisu ove vrste!
Za razliku od ala, aždaja i lamija u kojima su oslikane sve nedaće sa kojima se narod tokom vekova susretao, Zmajevi su kod Srba imali sasvim drugačiju ulogu. Taj specifičan odnos je, također, prikazan u mnogim epskim pesmama. Jednu od najdirektniji ilustracija ovog odnosa nalazimo u stihovima pesme Miloš Obilić zmajski sin:
Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.
Zmajevi su u epskim pesmama predstavljani kao zaštitnici, nadrealna sila koja je bila moćan saveznik u borbi protiv neprijatelja. Ta veza Srba i zmajeva bila je toliko jaka da je ponekad dolazilo i do stvaranja potomaka između žene i zmaja. Takvi potomci su, svi do jednog, stasavali u „vanserijske“ junake, oličenje snage, hrabrosti i rodoljublja. Po predanju, „zmajevite junake“ bilo je moguće prepoznati po nekim obeležjima, kao što je pramen vučije dlake na mišici ili upisana sablja na grudima. U pesmi Miloš Obilić zmajski sin kao potomci zmajeva, osim Miloša Obilića, navode se još i:
1. Zmaj Ognjenji Vuk
2. Banović Sekula
3. Banović Strahinja
4. Relja Bošnjanin
5. Marko Kraljević i
6. Ljutica Bogdan
Ovom spisku je moguće pridodati još neka imena koja se u tom kontekstu pominju u drugim narodnim pesmama.
Ukratko: Zmaj je reč praslovenskog porekla i označava iskonsko mitsko biće slovenskog predanja, čiji je naziv kod nekih slovenskih naroda tokom vremena potisnut od strane latinskih termina. Ala, aždaja i lamija, koje se često poistovećuju sa zmajem, stigle su na Balkan sa turcima i ovde se razvile u novu, hibridnu vrstu nemani (jedinstvenu vrstu, pomenuti termini su sinonimi). Tako u srpskoj mitologiji, sa jedne strane, imamo zmaja, kao deo tradicionalne slovenske mitologije, a sa druge alu, aždaju/aždahu ili lamiju, kao „stečenu“ vrstu nemani, nastalu tokom istorije pod uticajem drugih kultura.
U ovom postu će biti reči o pojedinačnim karakteristikama ovih vrsta i specifičnom odnosu koji Srbi imaju prema zmajevima.
Narodna predanja su se najčešće prenosila kroz pesmu, pa su u tom obliku ostala sačuvana i do današnjih dana. Zato sam smatrao da je najbolji način za utvrđivanje osobina zmajva i aždaja, ala i lamija kroz analizu predanja sačuvanih u epskim pesmama. Kao bazom za ovu analizu, poslužio sam se Indeksom motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Branislava Krstić i delom Petra Đurića: Zmajevi i druge nemani, koje mi je bilo od pomoći i pri sastavljanju prvog posta. U ovom izvoru naišao sam na sledeće osobine koje se mogu pripisati pomenutim mitološkim vrstama.
Osobine Aždaja, Lamija i Ala („Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena“, B. Krstić):
Aždaja:
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva neko drvo, cvet ili plod i nikome ne da da ih ubere
· Ima više glava
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj
Lamija:
· Proždire decu
· Ljudožder
· Čuva izvore i jezera i nikome ne da da pije iz njih
· Čuva drvo
· Otima devojku od svatova
· Ubijaju je: junak, Svetac, dete, zmaj
· Višeglava
· Kada joj Svetac ili junak otseku sve tri glave iz njih poteku tri reke: sa žitom, mlekom i vinom
· U obliku devojke mami junaka
· Goni roblje
Ala:
· Ljudožder
· Uništava letinu
· Čuva drvo, cvet ili plod
· Neda oblaku da izađe iz mora, pa tri godine ne pada kiša
· Iz tri odsečenih glava teku tri reke: od žita, mleka i vina
· Otima devojku od svatova
· Rastura sabor
· Ubijaju je: junak, Svetac, vila, konj ili dete
· Uzima obličje devojke da bi mamila junake
Navedene karakteristike ala, aždaja i lamija, prikazane u brojnim narodnim pesmama, najbolje potvrđuju teoriju da je, bez obzira na njihovo originalno poreklo, ovde reč o jednoj te istoj mitološkoj vrsti nemani. Interesantno je primetiti da negativan prikaz zmajeva, na koji nailazimo u zapadnoj kulturi i mitologiji (dragon = demon, neprijatelj čoveka i protivnik hrišćanstva), odgovara opisu ove vrste!
Za razliku od ala, aždaja i lamija u kojima su oslikane sve nedaće sa kojima se narod tokom vekova susretao, Zmajevi su kod Srba imali sasvim drugačiju ulogu. Taj specifičan odnos je, također, prikazan u mnogim epskim pesmama. Jednu od najdirektniji ilustracija ovog odnosa nalazimo u stihovima pesme Miloš Obilić zmajski sin:
Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.
Zmajevi su u epskim pesmama predstavljani kao zaštitnici, nadrealna sila koja je bila moćan saveznik u borbi protiv neprijatelja. Ta veza Srba i zmajeva bila je toliko jaka da je ponekad dolazilo i do stvaranja potomaka između žene i zmaja. Takvi potomci su, svi do jednog, stasavali u „vanserijske“ junake, oličenje snage, hrabrosti i rodoljublja. Po predanju, „zmajevite junake“ bilo je moguće prepoznati po nekim obeležjima, kao što je pramen vučije dlake na mišici ili upisana sablja na grudima. U pesmi Miloš Obilić zmajski sin kao potomci zmajeva, osim Miloša Obilića, navode se još i:
1. Zmaj Ognjenji Vuk
2. Banović Sekula
3. Banović Strahinja
4. Relja Bošnjanin
5. Marko Kraljević i
6. Ljutica Bogdan
Ovom spisku je moguće pridodati još neka imena koja se u tom kontekstu pominju u drugim narodnim pesmama.
U prilog prethodnom, pobrojaću neke od glavinh osobina Zmajeva koje su prikazane u epskim pesmama, služeći se, još jednom, Indeksom motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, B. Krstić:
Zmaj:
· Junake zmajskog porekla rodila je žena sa zmajem
· Zmaj je pobratim junaku
· Zmaj oslobađa devojku od Arapa ili aždaje
· Zmaj oslobađa svatove od turaka
· Zmaj je prijatelj Srba – kad zmajevi izginu, srpsko carstvo propada (smrt Zmaja na Kosovu – poraz Srba)
· Zmaj pomaže junaku da uhvati vilu
· Zmaj ubija aždaju ili pomaže junaku da to uradi
U mnogim, danas dostupnim, izvorima koji reprezentuju drevno narodno predanje nailazimo na potvrdu ovakog predstavljanja pomenutih vrsta. Možda u prilog tome govori i poznata hrišćanska scena u kojoj (u pravoslavnoj interpretaciji) Sveti Đorđe ubija aždahu... aždahu, a ne zmaja!
Zmaj:
· Junake zmajskog porekla rodila je žena sa zmajem
· Zmaj je pobratim junaku
· Zmaj oslobađa devojku od Arapa ili aždaje
· Zmaj oslobađa svatove od turaka
· Zmaj je prijatelj Srba – kad zmajevi izginu, srpsko carstvo propada (smrt Zmaja na Kosovu – poraz Srba)
· Zmaj pomaže junaku da uhvati vilu
· Zmaj ubija aždaju ili pomaže junaku da to uradi
U mnogim, danas dostupnim, izvorima koji reprezentuju drevno narodno predanje nailazimo na potvrdu ovakog predstavljanja pomenutih vrsta. Možda u prilog tome govori i poznata hrišćanska scena u kojoj (u pravoslavnoj interpretaciji) Sveti Đorđe ubija aždahu... aždahu, a ne zmaja!
Sasvim je moguće da predanja još nekih sloveskih naroda kriju sličan stav prema ovim mitskim bićima. Koristim priliku da uputim poziv za kontakt svakome ko se bavio ovom temom iz "drugog ugla". Bilo bi mi zadovoljstvo da blogu pridodam tekstove takve sadržine u cilju stvaranja šire slike o slovenskoj mitologiji i predanju.
